Predložen novi model obračuna obaveznih članarina za Privrednu komoru Srbije od 1.1.2017. godine

Plaćanje članarine Privrednoj komori Srbije od 1.1.2017. godine je obavezno.

Dosadašnjim obračunom članarine firme su plaćale 0,19% od bruto zarada zaposlenih.

Predloženi novi model obračuna podrazumeva niže članarine u odnosu na dosadašnje, a određivale bi se prema poslovnim prihodima iz poslednjeg objavljenog završnog računa:

  • za firme sa poslovnim prihodom od 20 do 300 miliona dinara – 300 dinara mesečno (3.600 dinara godišnje);
  • za firme sa poslovnim prihodom od 300 do 600 miliona dinara – 600 dinara mesečno (7.200 dinara godišnje);
  • za firme sa poslovnim prihodom od 600 miliona do 1 milijarde dinara – 20.000 dinara mesečno (240.000 dinara godišnje);
  • za firme sa poslovnim prihodom od 1 do 2,5 milijarde dinara – 80.000 dinara mesečno (960.000 dinara godišnje) i
  • za firme sa poslovnim prihodom preko 2,5 milijarde dinara – 185.000 dinara mesečno (2,2 miliona dinara godišnje).

Plaćanja članarine naredne godine bili bi oslobođeni preduzetnici i pravna lica sa poslovnim prihodima do 20 miliona.

Sve novoosnovane firme bi bile oslobođene plaćanja članarine prve dve godine.

U nastavku prenosimo u celosti saopštenje Privredne komore Srbije:

“Od 1. januara svi privrednici i preduzetnici u Srbiji po zakonu će biti obavezni da plaćaju komorsku članarinu, ali će je plaćati samo na jednom mestu i znatno nižu nego po dosadašnjem cenovniku.

Prema novom modelu obračuna, koji je u konsultacijama sa privredom pripremljen u Privrednoj komori Srbije, plaćanja članarine naredne godine biće oslobođeno oko 220.000 preduzetnika, sve novoosnovane (start-up) firme u prve dve godine poslovanja i još 70.000 mikro i malih preduzeća sa poslovnim prihodom do 20 miliona dinara. Za firme sa poslovnim prihodom od 20 do 300 miliona dinara mesečna članarina biće simbolična – 300 dinara (3600 godišnje), a one koje su dostigle od 300 do 600 miliona dinara poslovnog prihoda plaćaće 600 dinara mesečno (7200 godišnje).

Preduzeća koja su sa ostvarenim godišnjim poslovnim prihodom od 600 miliona do milijardu već ušle u zonu ozbiljnog poslovanja, prema predlogu koji je pripremljen u Komori, izdvajaće 20.000 dinara mesečno ili 240.000 godišnje. Velike kompanije koje svoju poslovnu godinu završavaju sa od milijarde do 2,5 milijarde poslovnih prihoda za komorsku kasu nameniće svakog meseca 80.000 dinara (godišnji izdatak – 960.000 dinara). Najveće kompanije – sa više od 2,5 milijarde poslovnog prihoda izdvajaće 185.000 dinara mesečno ili 2,2 miliona dinara godišnje.

„Dosadašnji obračun članarine po kome su firme mesečno izdvajale 0,19 odsto od bruto zarada zaposlenih pokazao se neodrživim, jer je predstavljao ogromno opterećenje za privredu. To je bio još veći trošak kada se zna da su kompanije tako propisanu članarinu, u ranije nejedinstvenom komorskom sistemu, plaćale na dva, tri, a neke i na više mesta. Posle višemesečnih razgovora sa privrednicima šta je to za njih prihvatljivo, došli smo do novog modela. Njegova suština je da se članarina određuje prema ekonomskoj snazi kompanija, merenoj poslovnim prihodom po podacima iz poslednjeg objavljenog završnog računa, da oni najmanji ništa ne plaćaju, oni kojima je potrebna podrška da rastu i razvijaju izdvajaju simbolične iznose, a veliki, prema svojoj jačini, znatno više, ali istovremeno dosta manje nego ranije – od četiri do 20 i nešto puta niže iznose“, objašnjava Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.

Čadež napominje da će konačnu odluku doneti privrednici organizovani u svoje parlamente, odnosno Skupština PKS, na predlog Upravnog odbora. Cilj je, po rečima Čadeža, da Privredna komora privredi ponudi što bolje i korisnije pakete usluga, da komora privrednike manje košta, a daje im više. „Članarinu će plaćati veći broj kompanija, što će, zajedno sa uštedama koje su postignute reorganizacijom i modernizacijom komore, omogućava da iznosi koje će kompanije pojedinačno izdvajati budu znatno niži. Velika većina članica u narednoj godini biće oslobođenja plaćanja članarine ili će izdvajati simbolične iznose, a moći će da koristi usluge Privredne komore za koje bi na tržištu morale da izdvoje mnogo više po komercijalnim cenama Kod nas mogu da dobiju pravne, finansijske, savete iz domena poreskog zakonodavstva, radnih odnosa, pomoć u pripremi i razradi biznis planova, apliciranju za sredstva kod finansijskih institucija, povezivanje sa poslovnom partnerima u zemlji i inostranstvu, edukaciju za primenu regulative, usvajanje novih standarda”, navodi predsednik PKS.

Velike kompanije koje će izdvajati više od malih, takođe će plaćati višestruko manje iznose od onih koje bi plaćale po dosadašnjem načinu obračuna, ali će se i njihova izdvajanja meriti promilima poslovnih prihoda koje ostvaruju. One će za svoju članarinu imati specijalno kreirane pakete usluga, a istovremeno će podržati razvoj malih i srednjih preduzeća, koje su njihovi dobavljači i na koje se svaki veliki sistem oslanja, ističe Čadež.

Nesporan je interes i malih i velikih kompanija, rekao je predsednik PKS, da budu članice Privredne komore Srbije, kao reprezentativnog zastupnika privrede pred državnim institucijama.

„Konkretni problemi privrednika, od onih kada kamioni sa robom stoje na granici zbog različitog tumačenja propisa, preko komplikovanih administrativnih procedura i finansijskih opterećenja do sistemskog regulisanja za koje se zalažu kompanije iz svih oblasti, mogu se rešiti jedino kroz saradnju i stalni i argumentovani dijalog sa nadležnih državnim institucija. Taj dijalog Privredna komora Srbije, zastupajući privredu i u njenom interesu, kontinuirano vodi u poslednje dve godine“, kaže Marko Čadež.

Napominje da je PKS, novim zakonom dobila zakonsko pravo, a vlada obavezu da od nje traži mišljenje o propisima koje priprema, a da je zakonom uvedena obaveza kvartalnih analiza primene propisa u praksi koje se rade u saradnji sa privredom i dostavljaju vladi. Mimo toga PKS je sa većinom ministarstava formirala zajedničke radne grupe na kojima se bar mesečno, najčešće dvonedeljno, analiziraju inicijative i primedbe privrednika, problemi rešavaju ili dogovaraju naredni koraci.

Komora je u protekle dve godine, po rečima PKS, pokrenula na stotine uspešnih inicijativa, a njihov rezultat za privredu meri se stotinama miliona evra ušteda i realizovanih poslova.

Podseća da je angažovanjem Komore, recimo sačuvan veliki novac farmaceutskoj i medicinskoj privredi rešavanjem najmanje deset problema i prepreka na koji je nailazila u poslovanju. Produženi su prelevmani od značaja za mlekarsku industriju i preferencijalni status u trgovini sa EU bitan proizvođačima – izvoznicima voća i povrća. Smanjene su takse za zagađenje koje plaćaju farme. Cementarama je zakonom omogućeno da otpad uvoze i koriste kao sekundarnu sirovinu za proizvodnju energije što ih je konačno izjednačilo sa konkurencijom iz okruženja. Investitorima – producentima država je priznala i vraća 20 odsto troškova snimanja audiovizuelnog dela u Srbiji…. Izmenjen je Zakon o PDV-u prema zahtevima IT i turističkih kompanija, a stopa ovog poreza za prevoznike u javnom linijskom prevozu putnika snižena je na 10 odsto. Novim pravilnikom sektor usluga oslobođen je evidencije prometa, kao i trgovci koji vode knjige po dvojnom knjigovodstvu, dok je ostalim trgovinama ovaj posao pojednostavljen. Poređenja radi privreda je na administriranje po starom pravilniku trošila silne radne sate, a preračunato u novac oko 2,2 milijarde dinara.

„Nema sajma u svetu na koji PKS nije vodila privrednike – izvoznike, pokrivajući oko 70 odsto troškova njihovog nastupa, nema dana dobavljača ili B2B razgovora u zemlji i inostranstvu, sa kojih se naše kompanije nisu vratile sklopljenog ili dogovorenog posla“, kaže Čadež. Navodi jedan od skorijih primera. Subotički Pionir je posle učešća na ANUGA sajmu u Kelnu sa kupcem iz Iraka sklopio ugovor vredan 500.000 evra.”

Članarina se uplaćuje mesečno, za prethodni mesec, uz isplatu zarade zaposlenima, na tekući račun Privredne komore Srbije broj 205-2238-67 kod Komercijalne banke, sa šifrom plaćanja broj 290 i pozivom na broj – PIB uplatioca.

Ostavite odgovor